Empatija i ljubav su neophodne za život
Mi kao socijalna bića, preživeli smo do sada, imajući i gajeći empatiju. To nam je bio jedan od važnijih izlaza iz poblema, kroz vekove postojanja. Kao vrsta koja može da postigne svoje ciljeve jedino kroz zajedništvo, bila nam je neophodna empatija. Energije empatije i ljubavi koračaju ka nama, kroz naše pretke, kao dve dame ruka pod ruku.
Odričući se bilo koje od njih odričemo se i svojih predaka, njihovih iskustava i znanja, te time blokiramo sebe i sve one oko nas i posle nas. Sistem odgovara tako što nam nameće probleme koji traže brza i efikasna rešenja.
Ljudski rod, kroz svoj ubrzani razvoj i tzv. napredak došao je do toga da imamo nedostatak hrane. Preskačući lance ishrane posegao je tamo gde ne pripada. Čovek u svojoj potrebi, zbog nedostatka hrane, posegao je za novim izvorom iste – slepim miševima, preskačući i ulazeći u sasvim druge prirodne sisteme.
Lekcija koju upravo dobijamo od prirode, je ta da to ne radimo.
Odjednom, dolazi do pandemije i ugrožavanja miliona ljudskih života, samo zato što još uvek ne shvatamo naše mesto u prirodi. Naše neadekvatno ponašanje prema planeti takođe dovodi do ubrzanih klimatskih promena. Doživljavamo planetu zemlju kao da je naša ne shvatajući da smo u stvari mi njeni. Dozvolili smo sebi da ugrozimo mnoge vrste životinja i biljaka a neke smo i istrebili. Pomislili smo da možemo sve, da su oni tu zbog nas.
Ne. Za nas trenutno najveći problem na planeti je Korona virus. On tako mali (ne vidi se golim okom), a tako moćan da cela planeta svakodnevno bruji otome. I gle čuda, za sada nema leka. Jedini trenutni lek je samoizolacija. Priroda nas vraća samima sebi, da budemo sa sobom da naučimo i shvatimo osnovne stvari.
Imamo vremena da se pogledamo u ogledalu istine. Da shvatimo kako živimo i da vidimo, a možda i da bolje upoznamo, sebe i svoje najbliže. Da probamo da se vratimo ljubavi i empatiji prema svojim najbližima kako bi smo osetili i spoznali svoje mesto u porodici, društvu, državi, kontinentu, planeti, kosmosu…
Jedinstvena prilika za sve nas je da shvatimo da su putevi kojima smo krenuli, odričući se ljubavi i empatije jedni prema drugima – slepa ulica, da se time odričemo energije života, i same planete.
Pripadnost sistemu
To nije pravi put. Želja da imamo što više i što brže, dovela nas je dotle da ne znamo svoje mesto u sistemu kojem pripadamo.
Baveći se konstelacijama, naučio sam da svaki takav energetski nesklad, proizvodi energetske blokade koje generišu probleme.
Ovo je samo poziv od prirode i sistema kome pripadamo koji nas vodi i voli, da zastanemo.
Imajući empatiju i bezuslovnu ljubav prema nama, daje nam novu šansu još jednom da naučimo i napravimo neke promene iznutra u sebi, da shvatimo da jedino menjajući sebe, svoje stavove, navike i svoj pogled na svet oko nas imamo mogućnost da se razvijamo i kao društvo i kao vrsta na planeti.
Porodica
Iskoristimo šansu vremena koje smo dobili kroz samoizolaciju, upoznajmo sebe, svoje nabliže i shvatimo koji su nam prioriteti. Vratimo se sebi i porodici. Gajimo ljubav i empatiju tamo gde su nastali i odakle smo ih dobili – od svojih predaka. Budimo zahvalni na blagoslovima koje smo već dobili i poštujmo ono što su naši preci učinili za nas negujući i prosleđujući bezuslovnu ljubav dalje kroz generacije. Takve energije nam daju snagu i podsticaj da se nosimo sa izazovima kao što su upoznavanje sveta oko nas, naše planete i samog kosmosa.
Možda smo hteli prebrzo, možda smo se odrekli i zaboravili najvažnije lekcije koje smo dobili u nasledstvo od naših predaka. Konstelaciski metod nam pokazuje da su to nemogući i uzaludni pokušaji.
Svako preskakanje i upadanje u druge energetske sisteme je kobno i nedopustivo za pojedinca kao i za grupe. Ako to na vreme ne shvatimo, problemi će se pojavljivati u sve većem i većem obimu, ne bi smo li naučili.
Sada su na udaru najstarije generacije. Ako ne naučimo, ko je sledeći? Deca? Vreme je…
Rešenje postoji. U nama je, okrenimo se.
Srećno.
Srđan Popović
